Uverenja i stres

Često govorim o uverenjima jer ona utiču na naše ponašanje i postupke. Naša uverenja stvaraju našu realnost. Različita uverenja među ljudima takođe određuju koliko smo skloni stresu. Sigurno znaš nekoga u svom društvu ko uvek kasni, ili, naprotiv, nekoga ko je uvek tačan.

Uverenje koje neko ima o važnosti dolaska na vreme određuje to ponašanje, ali na isti način i druga uverenja određuju kako obavljaš svoj posao i koliko si perfekcionista ili brz u tome.

Ta uverenja ponekad mogu izazvati stres ako su nerealna. Ako od sebe očekuješ da uvek radiš najviše od svih, možeš se osetiti stresno.

Ako uvek očekuješ da sve ide bez greške, to te može stresirati, pogotovo ako trebaš i da prezentuješ pred grupom.

Da bi se sprečio dugotrajan stres i sve negativne posledice koje on nosi, važno je imati strategije za dobro upravljanje stresnim trenucima.

Dugotrajan stres slabi tvoj imunološki sistem jer stres isključuje imunološki sistem. To obično nije problem jer stresni trenutak obično prođe za sat vremena. Ali kod dugotrajnog stresa, tvoj imunološki sistem je dugotrajno oslabljen. Zato postaješ osetljiviji na prehlade i grip.

Naučno istraživanje je pokazalo da samo-hipnoza i vežbe opuštanja mogu smanjiti percepciju stresa. Ovo istraživanje je sprovedeno među studentima i pokazalo je da su ljudi koji nisu primenjivali samo-hipnozu imali više stresa od studenata koji su to činili. Samo-hipnoza se pokazala kao efikasna tehnika za upravljanje stresom. Ovo je posebno bilo izraženo tokom ispitnih rokova. U nekim slučajevima čak je imunološki sistem bio manje oslabljen tokom ispitnog roka kod ljudi koji su koristili samo-hipnozu da se nose sa stresom od ispita.

Pored oslabljenog imunološkog sistema, dugotrajan stres može izazvati depresiju ili čak dovesti do burnout-a, zbog čega više ne možeš dobro obavljati svoj posao i prestaješ uživati u životu.

Uverenja koja izazivaju stres Prvi korak da smanjiš stres pomoću hipnoze je da utvrdiš koja su to uverenja zbog kojih osećaš stres. To radiš postavljajući sebi pitanja o trenucima kada osećaš stres.

Koje ideje te teraju da radiš predugo? Koja uverenja te teraju da se brineš o tome šta drugi misle? Koja ideja te sprečava da uzmeš pauzu? Koje uverenje te tera da ležiš budan noću? Identifikovanjem uverenja koja izazivaju stres možeš početi sa promišljanjem. Počinješ mentalnu promenu koja će ti pomoći da manje osećaš stres. Prvo, istražuješ svoja uverenja i važnost tih uverenja za tebe.

Zašto imam to uverenje? Da li je to uverenje zaista važno? Zatim možeš postaviti manje stresna uverenja nasuprot svojim stresnim uverenjima. Dakle, možeš postaviti manje stresno uverenje naspram svog stresnog uverenja.