Kolegijalnost

Kolegijalnost podrazumeva saradnju unutar kompanije i da povremeno učinite nešto jedni za druge. Imate poštovanje jedni prema drugima i pomažete jedni drugima u obavljanju poslovnih zadataka.

Moglo bi se reći da to nije teško, ali to ne važi za svakoga ni za svaku kompaniju.

Postoje određeni faktori koji mogu ometati kolegijalnost, kao što su:

Konkurentno radno okruženje Nedostatak poverenja Pritisak vremena i preopterećenje Ambicija Loša komunikacija i povratne informacije Prvi i poslednji faktor su nešto na šta kompanija može sama da utiče. Na primer, sistem nagrađivanja može funkcionisati na manje konkurentan način i kompanija može planirati vreme za komunikaciju i povratne informacije.

Međutim, nedostatak poverenja, pritisak vremena i preopterećenje, kao i ambicija su stvari koje su individualne. Jedna osoba može drugačije reagovati na pritisak od druge. Dakle, dok jedna osoba oseća pritisak vremena, druga može osećati prijatan tok rada.

Važno je preduzeti korake u vezi sa kolegijalnošću. Istraživanja pokazuju, na primer, da je kolegijalnost među nastavnicima važna za poboljšanje kvaliteta rada i za razvoj veština nastavnika. Takođe je važno za zadovoljstvo poslom i za osećaj pripadnosti kompaniji[1].

Takođe doprinosi boljim socijalnim odnosima, što takođe pomaže u kvalitetu saradnje.

Takođe je dobro za vaše emocionalno zdravlje. Smanjuje stres i može smanjiti rizik od izgaranja[2].

Takođe, prelazak sa studenta na master studenta ide bolje u obrazovnoj instituciji gde vlada kultura kolegijalnosti[3].

Kolegijalno ponašanje Na prvi pogled, možda mislite da je međusobna pomoć primer kolegijalnog ponašanja, i to jeste. Postoje, međutim, mnogo više drugih načina da pokažete kolegijalno ponašanje, kao što su:

Deljenje vašeg znanja, kako bi kolege mogle obavljati vaš posao ili poboljšati svoj rad.

Davanje konstruktivne kritike. Lako je reći da neko nešto ne radi dobro, ali objašnjavanjem šta i kako može bolje raditi pružate pozitivan osećaj. To nudi perspektivu.

Takođe, možete pokazati kolegijalnost i u ličnim problemima pomažući kolegi. Da li je neko bolestan u porodici? Da li vaš kolega prolazi kroz razvod? Pomažući vašem kolegi i oraspoložujući ga, pokazujete kolegijalno ponašanje.

O oraspoloživanju, možete dati komplimente vašem kolegi i slaviti uspehe. To stvara prijatan osećaj na radnom mestu i jača međusobno samopouzdanje.

Ako ste duže vreme zaposleni u kompaniji, možete uzeti mlađe i neiskusne kolege pod svoje i biti im neka vrsta mentora.

Ovo su samo neki primeri kolegijalnog ponašanja, ali pokazuje da postoje mnogi načini na koje možete pomoći svojim kolegama i pokazati svoju kolegijalnost.

Osoba koja se smatra nekolegijalnom često se ne pridržava gore navedenih primera[4].

Kolegijalnost ili zaljubljenost Kolegijalno ponašanje ponekad može delovati zbunjujuće ako osoba suprotnog pola prema vama pokazuje kolegijalnost. Ponekad možete pomisliti da je ta osoba možda zaljubljena u vas?

Kako onda napraviti tu razliku?

Ne želite slučajno da nekoga stavite u "me-too" kutiju, a posebno ne ako je sve dobronamerno i ljubazno.

U romantičnim odnosima, druga osoba je prioritet za vas, a kod kolegijalnosti to nije slučaj (izvor 4). Vi ste ljubazni, ali van posla ne pokušavate da se vidite. Možda samo na poslovnim zabavama, ali tada su tu i drugi kolege.

Ako kolega želi da vas vidi i van posla i bez drugih kolega, možete pretpostaviti da to ima romantičnu ili bar prijateljsku nameru, što je drugačije od kolegijalnosti.

Poboljšanje kolegijalnosti Ako još niste nastrojeni kolegijalno, postoje neki faktori koji vam mogu pomoći da poboljšate kolegijalno ponašanje. Na primer, ako se rad koji treba obaviti smatra vrednim, to pojačava kolegijalnost (izvor 4). Odredite dakle koja je vrednost posla koji obavljate.

Takođe, biti dobar u svom poslu je važno za mogućnost pružanja kolegijalnog ponašanja (izvor 4). Investirajte u sticanje znanja i u usavršavanje veština koje su važne za vaš posao.

Pomaže i ako možete naći nešto što čini vaš odnos sa kolegom jednakim. Na primer, čak i kod vašeg menadžera možete razmišljati "da, ali on je istih godina kao ja" ili "da, i on vozi Volvo". Ovakve stvari mogu pomoći da osećate bolju vezu što pomaže da budete kolegijalniji (izvor 4).

Čak i ako u kompaniji imate istu funkciju, ali na drugom odeljenju, to može pomoći da drugog vidite kao kolegu i nekako "jednakog", što pomaže da se pojača kolegijalnost.

Čak i dvoje samostalnih preduzetnika u istoj branši mogu biti kolegijalni i na taj način podržavati jedno drugo.

Međutim, pazite prilikom poboljšanja kolegijalnog ponašanja da pružate zdravu meru kolegijalnosti. Nije poenta da uvek prekovremeno radite kako biste pomogli kolegama. I vi imate pravo na sopstveni život.

Čak i ako ste veoma kolegijalni, važno je poštovati one koji su manje kolegijalni zbog razloga koji mogu imati, što može učiniti da njihova kolegijalnost izgleda manja nego kada vi dajete sve od sebe na poslu (izvor 4).

Ponekad kolegama ne možete baš pomoći, jer sve teče glatko ili zato što imate jednostavan posao. Tada je zajednički ručak ili piće posle posla način da ipak izgradite dobar kolegijalni odnos među sobom.

Mentale korake za poboljšanje kolegijalnog ponašanja Ranije smo pričali o praktičnim koracima za poboljšanje kolegijalnog ponašanja, ali možete dobiti pomoć i ako to nije tako lako kao što izgleda u ovom blogu.

Na početku bloga spomenuli smo nekoliko elemenata koji mogu smanjiti kolegijalnost, kao što su: nedostatak poverenja, ambicija i preopterećenje.

Ovo su često ličnije stvari koje zavise od vaših uverenja o tome kako svet funkcioniše i kako bi trebalo da se ponašate u njemu.

Ako ste, na primer, zbog iskustava iz detinjstva stekli osećaj da ljudi nisu za poverenje, to otežava deljenje vašeg znanja. Šta ako neko zloupotrebi to znanje?

Kada ste ambiciozni, iskustva iz prošlosti mogu vam dati osećaj da morate "pobediti" druge ljude kako biste postigli svoje ciljeve, što ne pomaže da budete ljubazni. Videti kolege kao konkurenciju sprečava vas da im pomognete kada im je teško, jer onda možete misliti da ćete barem vi biti bolji i pobediti.

Takođe, preopterećenje je problematično jer upravo postavljanje granica može smanjiti stres i na taj način pomoći kolegama na drugačiji način od prekovremenog rada. Čak i ako je to samo zato što ih manje odbrusite jer želite brzo nastaviti sa svojim poslom.

Hipnoza može pomoći da se uklone ovakva ograničavajuća uverenja koja stoje na putu kolegijalnosti. Postoje različite tehnike za to. Regresijom možete adresirati uzrok ograničavajućih uverenja i promeniti svoje ideje interpretiranjem vaših sećanja na drugačiji način. Time, u suštini, popravljate uverenje[5].

Vizualizacijama možete, u neku ruku, vežbati kolegijalno ponašanje ili čak postavljanje svojih granica.

Takođe, trener može primeniti grupnu hipnozu na radnom mestu kako bi svima olakšao davanje kolegijalnosti. Promovisanjem opuštanja i smanjenjem stresa može se mnogo postići. Pored toga, mogu se dati sugestije kao što su:

“Posao koji obavljam je vredan.” “Imam šta da ponudim svojim kolegama.” “U redu je tražiti i davati pomoć.”

“Zajedno smo jači.” Ovo su samo primeri. U zavisnosti od vaših problema na poslu, hipnoterapeut može dati druge sugestije kako bi podstakao kolegijalno ponašanje.

Želite li saznati više o hipnozi? Dođite na besplatni online masterclass.

Ili se odmah prijavite za neki od naših seminara ili obuka. Obuke su uživo online i idealne su za profesionalce koji žele da pomognu ljudima. Da li ste timski trener, savetnik za karijeru ili čak izvršni trener? Tada vam znanje o hipnozi može pomoći da još bolje pomažete svojim klijentima.

Kliknite ovde za više informacija.

Izvori:

[1] https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1877042812014115

[2] https://ojs.unisa.edu.au/index.php/EDEQ/article/view/538

[3] https://eric.ed.gov/?id=EJ566423

[4] https://link.springer.com/article/10.1007/s10677-021-10165-9

[5] https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1744388122001694

DA INTERESUJE ME