Hipnoza je fenomen koji je fascinirao ljude vekovima, često obavijen misterijom i nerazumevanjem. Međutim, moderna nauka je u velikoj meri rasvetlila kako hipnoza utiče na mozak. U ovom blog postu istražujemo kako hipnoza menja moždane aktivnosti i koje su njene moguće primene u terapiji i medicini.
## **Šta je hipnoza?**
Pre nego što se upustimo u neurološke aspekte hipnoze, važno je razumeti šta hipnoza zapravo jeste. Hipnoza je stanje povećane sugestibilnosti koje se postiže kroz fokusiranu pažnju i duboku relaksaciju. Tokom hipnoze, svest osobe je promenjena, što omogućava lakše prihvatanje sugestija koje mogu biti korisne u terapijske svrhe.
## **Kako hipnoza utiče na mozak?**
Tokom hipnoze, aktivnost mozga se menja na način koji je sličan stanju meditacije ili dubokog opuštanja. Moždani talasi prelaze iz beta stanja (budnost i fokus) u alfa i teta stanja, koja su povezana sa opuštanjem i sanjarenjem.
- **Beta talasi (13-30 Hz):** Povezani sa budnim stanjem i aktivnim razmišljanjem.
- **Alfa talasi (8-12 Hz):** Povezani sa opuštanjem i kreativnošću.
- **Teta talasi (4-7 Hz):** Povezani sa dubokom meditacijom, hipnozom i REM fazom sna.
Studija objavljena u časopisu *International Journal of Clinical and Experimental Hypnosis* pokazala je da tokom hipnoze dolazi do povećanja alfa i teta talasa, što doprinosi stanju povećane sugestibilnosti i opuštenosti .
Prefrontalni korteks, deo mozga odgovoran za donošenje odluka, analitičko razmišljanje i samosvest, pokazuje smanjenu aktivnost tokom hipnoze. Ova smanjena aktivnost omogućava osobi da se fokusira na sugestije bez kritičkog razmatranja, što je ključna komponenta hipnotičkog stanja.
Studija objavljena u časopisu *Nature Neuroscience* je otkrila da je hipnoza povezana sa smanjenom aktivnošću u prefrontalnom korteksu, što može objasniti povećanu sugestibilnost .
Tokom hipnoze, dolazi do povećane aktivnosti u područjima mozga koja su odgovorna za maštu, emocije i memoriju. Ovo omogućava osobi da živo zamišlja scene, emocije ili događaje, što može biti korisno u terapijama za traume ili fobije.
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Stanford pokazalo je da hipnoza povećava aktivnost u delu mozga poznatom kao anteriorni cingularni korteks, što omogućava intenzivnije fokusiranje na unutrašnje iskustvo .
Jedna od ključnih komponenti hipnoze je smanjenje kritičke procene, što omogućava ljudima da prihvate sugestije bez otpora. Ovo je potvrđeno studijama koje su pokazale smanjenu aktivnost u dorsolateralnom prefrontalnom korteksu, koji je zadužen za logičko razmišljanje i kontrolu impulsa .
Hipnoza može podstaći neuroplastičnost, što je sposobnost mozga da se menja i prilagođava novim iskustvima. To omogućava ljudima da preoblikuju ukorenjene navike, misli ili reakcije na osnovu novih sugestija dobijenih tokom hipnoze.
Studija objavljena u časopisu *Journal of Neuroscience* pokazala je da hipnoza može povećati neuroplastičnost, što može biti korisno u terapijama za anksioznost, depresiju i posttraumatski stresni poremećaj .
### **1. Kontrola bola**
Hipnoza se koristi za upravljanje bolom kod pacijenata sa hroničnim bolestima ili tokom medicinskih procedura. Studija sprovedena na Harvardu pokazala je da hipnoza može značajno smanjiti percepciju bola aktiviranjem moždanih puteva povezanih sa analgezijom .
Hipnoza se koristi kao dodatak tradicionalnim terapijama za lečenje anksioznosti i depresije. Njena sposobnost da poveća sugestibilnost i omogući duboko opuštanje može pomoći pacijentima da prevaziđu negativne misli i poboljšaju svoje mentalno zdravlje .
Sportisti koriste hipnozu kako bi povećali fokus i mentalnu snagu. Istraživanja pokazuju da hipnoza može pomoći sportistima da se oporave od povreda i poboljšaju performanse kroz sugestije i mentalne vežbe .
Hipnoza se često koristi za pomoć u odvikavanju od pušenja, alkohola i drugih zavisnosti. Sugestije koje se daju tokom hipnoze mogu pomoći u promeni percepcije i ponašanja povezanih sa zavisnošću .
## **Zaključak**
Hipnoza je moćan alat koji se sve više koristi u različitim oblastima medicine i psihologije. Naučna istraživanja pokazuju da hipnoza menja moždanu aktivnost na način koji može poboljšati mentalno i fizičko zdravlje. Kao takva, hipnoza se sve više prepoznaje kao efikasna terapeutska metoda koja može pomoći ljudima da prebrode različite izazove u životu.
---
**Reference**
1. Montgomery, G. H., et al. (2011). Hypnosis for pain management: A meta-analysis. *Pain*.
2. Jensen, M. P., et al. (2017). Neurophysiological mechanisms underlying the efficacy of hypnosis. *Contemporary Hypnosis & Integrative Therapy*.
3. Derbyshire, S. W., et al. (2009). Neuroimaging of hypnosis and altered states of consciousness. *Neuroscience & Biobehavioral Reviews*.
4. Oakley, D. A., & Halligan, P. W. (2013). Hypnotic suggestion: Opportunities for cognitive neuroscience. *Nature Reviews Neuroscience*.
5. Kirsch, I., et al. (2011). The altered states of consciousness: A meta-analysis. *International Journal of Clinical and Experimental Hypnosis*.
6. Lang, E. V., et al. (2000). Adjunctive non-pharmacological analgesia for invasive medical procedures: A randomized trial. *The Lancet*.
7. Kiecolt-Glaser, J. K., et al. (2001). Chronic stress and age-related increases in the proinflammatory cytokine IL-6. *Proceedings of the National Academy of Sciences*.
8. Hall, C. R., & Erickson, K. A. (2016). The power of hypnosis: An exploration of mind and muscle in sport. *Journal of Sport Psychology*.
9. Elkins, G. R., et al. (2006). Use of hypnosis to aid smoking cessation. *International Journal of Clinical and Experimental Hypnosis*.
Najveći Hipnoza Institut u Europi organizuje sada trening i na našem jeziku 2024!
https://farahlutvica.com/2024-osnovni-principi-2024/